Prvi
roman Narcis (1965), prikazuje mladog čoveka koji traga za ličnom
nezavisnošću i mogućnostima slobodnog stvaralaštva. Njegov nastavak je
roman Britva (1967). Sledi zbirka pripovedaka Ugarska godina (1968),
zatim roman Sive ruže (1969), proza Romaneto Don Žuan (1971), zbirka
pripovedaka Duboki mir (1976), romani Muzika (1977), Vernost (1979),
Drugi čovek (1981), Razum (1982), Izgubljeni raj (1983), zbirke
pripovedaka Dani radosti (1982) i Muška pijanka (1986), romannovela
Ursula (1987), eseji Pokušaj autoportreta (1988), zatim nastavak Ursule
proza Rubato (1990), romani Krv (1991), Jesen (1994), Beg iz rodnog sela
(1992), Glumice (1995) i nezavršena knjiga Uspomene (1996).
Objavio
je takođe i zbirke pesama Večernje pitanje ptici (1977) i dramu
Armagedon na Grbu (1993). Za decu je napisao knjige Kako sam postao
mudrac (1987) i Granični kamen (1989).
Roman Razum predstavlja
najkontroverzniji roman iz vremena normalizacije. To je priča o
intelektualcu, koji traga za izlazom iz začaranog kruga društvenih
problema tzv. realnog socijalizma, kao i nesređenih porodičnih odnosa. U
ovoj autobiografskoj priči Sloboda otvoreno kritikuje društvene poglede
tog vremena. Fikcioni detalji prepliću sa «stvarnošću» i svaki lik je u
stvari sam autor. Pisac je u jednom od svojih intervjua rekao: «Pisac
ne može da piše o nekom drugom, nego samo o sebi. A njegova će veština
odlučiti u kojoj meri će čitalac ovo lukavstvo razotkriti i pomiriti se
sa njim».
U romanu se nekoliko puta pojavljluje motiv samoubistva,
kao rešenja iz bezizlazne situacije. Knjiga je izazvala neobično
interesovanje kod čitalaca, ali je njenu distribuciju zaustavila
cenzura, tako da se knjiga pojavila ponovo tek nakon promena
devedesetih. Danas se Razum smatra jednim od najboljih savremenih
slovačkih romana i prevodi se na brojne jezike.
