Možda mu je najbliža podgrupa Bajka za odrasle.
Roman ipak ima radnju, u kojoj bivša cirkuska igračica troši godine svog
života ne bi li pronašla zbirku priča (kazivanih na glini, u plamenu,
srebru, jabuci... i koje sve imaju svoje vlasnike kazivanja) o muškarcu
sa kojim je provela dva dana shvativši potom da je suština ljubavi u
rastanku. Ta potraga i nju i čitaoca odvodi do najudaljenijih i
najegzotičnijih mesta na svetu, stvarajući priče koje kao da su filmske
sekvence izgovorene prozračnom, vazdušastom prozom. Deo pesničkog jezika
ovog drskog romana pretočen je u slike/crteže koje je oslikao glavni
lik po imenu Nasko H. No, fantazmagorično bajkovitim kolornim slikama,
Atanas Hranov nije samo „nadopunio" prozu Aleksandra Sekulova već je
pomoću njih stvorio novu, neraskidivu stvaralačku celinu. A kada se
saberu snaga i prisustvo lika Naska H. (alijas A. H.-a), mozhe se reći i
da je ovde proza nadopunila njih. Kako god bilo, rezultat je
izvanredan: jedan od prekrasnih primera gotovo razularene mašte, magije
jezika i bajkovitosti. Skoro da do čita?a ove knjige nisam znao da su
bajke za odrasle uopšte moguće.
Vladislav Bajac
„Roman sladak do ošamućenosti, opijajući do slasti.“
Gergana Stojčeva, kritičar
