Ta izuzetno zanimljiva
recepcija može i treba da posluži kao podstrek za dalje ozbiljno
proučavanje stvaralaštva Slobodana Jovanovića. Jer, i pored brojnih
rasprava o njegovom naučnom doprinosu još uvek ne postoji sistematično i
ozbiljno prihvatanje njegovog dela koje bi moglo da ima važno mesto u
intelektualnom i civilizacijskom razvoju našeg društva. Sima Pandurović
je posle toliko decenija i dalje u pravu kad kaže da ce o Slobodanu
Jovanoviću malo piše, a što je još nepovoljnije, njegove knjige i
rasprave se malo čitaju. Ova knjiga je pokušaj da se ukaže na izuzetni
značaj stvaralačkog opusa Slobodana Jovanovića za stasavanje novih
generacija, koje ulaze u izazovni svet političkih ideja i u naš
osiromašeni i naruženi politički život.
