Šekspir iza ogledala

Pred čitaocima je tekst čije bi se smisaone koordinate mogle obeležiti ovim epigrafima: bavi se rečima koje obavljaju puno posla a moglo bi se reći i više poslova odjednom, pa su, otuda, i većma nagrađene – viševekovnom pažnjom i pokušajima razumevanja; bavi se knjigama o knjigama i tumačenjem tumačenja; i najzad, neizbežno, mnogim svojim segmentima odgovara na pitanje „Ko je tamo?“ iz prvog retka prve scene prvog čina drame ispunjene zapitanošću koja ne pronalazi konačne odgovore.Šekspir je, uz malo ili mnogo truda, to nikada nećemo znati, majstorski nalazio reči koje su mogle da obavljaju puno posla, poigravao se rečima, izvodio čitave piruete na najtanjim, visoko podignutim trapezima ambivalentnog smisla, činio da likovi svojim iskazima zbune, zasmeju, zavedu, okrepe, nasamare, spasu ili u smrt odvedu jedni druge. „Mnogi poslovi“ koje su obavljale njegove reči prizvali su brojne tumače što ne odolevaju njihovim trajnim provokacijama, uvek iznova podstaknuti u nameri da se uključe u igru komentara, odgonetanja, razumevanja i tumačenja, koja traje više od četiri veka.
Zorica Bečanović-Nikolić (iz Predgovora)