„… pogledajte lica i tela ljudi koje volite.
Eksplicitnu lepotu koja ne potiče od mekoće kože ili neutralnosti
izraza, već od mreže iskustva koja je ostavila svoj trag. Svako lice,
svako telo živi je fosilni zapis. Zapis o mačkama, neprijateljima,
teškim porođajima; o nesrećama, okrutnostima, blagoslovima. Podsećanja
na ludosti, pohlepu, nesmotrenost, nestrpljivost. Trenutak vremena,
sećanja, sačuvan i pohranjen unutar tela i na telu. Ne mora vam se reći
da su ti zapisi ono što vašeg ljubavnika čini prelepim. Ako Bog postoji,
on je tamo, u malim, odbačenim delićima, grubim, nasumičnim, koji
nemaju sebi ravnog.”
