Dobri Samarićanin se nudi da ga odveze kući (a posle toga mu ukrade kola); supruga taksijem odvodi muža u obližnju kliniku, gde preko reda dospevaju u doktorsku ordinaciju.
U toku jednog dana isto slepilo zahvata i suprugu ovog čoveka, taksistu, doktora i njegove pacijente. Kako se epidemija širi, vlada panično počinje obolele da smešta u napuštenu duševnu bolnicu, gde su pod stražom vojnika koji imaju naređenje da pucaju u svakoga ko pokuša da pobegne.
Tako portugalski pisac Žoze Saramago započinje fascinantnu priču o ljudskosti, napisanu u malom broju pasusa, bez navodnika i svedenom interpunkcijom.
