Mnogo više nego što smo toga svesni,
naši svakodnevni susreti – s roditeljima, bračnim drugom, šefom, pa i
neznancima, oblikuju naš mozak i, na povoljan ili loš način, utiču na
ćelije u čitavom našem telu – sve do nivoa gena. U Socijalnoj
inteligenciji Danijel Goleman istražuje tu novu nauku i ukazuje na njene
zapanjujuće implikacije po naš interpersonalni svet. Najbitnije
otkriće: oblikovani smo za društvenost te se neprestano upuštamo u
„neuronski balet“ koji nas povezuje s ljudima oko nas.
Naše reakcije
na druge, i reakcije drugih na nas, imaju dalekosežan biološki uticaj
time što odašilju slapove hormona koji regulišu sve, od rada srca do
imunog sistema, zbog čega dobri odnosi deluju kao vitamini – a loši kao
otrovi. Tuđe emocije možemo da „zakačimo“ kao što zakačinjemo prehladu, a
posledice izolacije i neprekidnog socijalnog stresa mogu nam skratiti
život.
Goleman objašnjava koliko su, začudo, tačni prvi utisci,
objašnjava osnove harizme i moći emocija, zamršenost seksualnog
privlačenja, i načine otkrivanja laži. Opisuje mračnu stranu socijalne
inteligencije, od narcisizma do makijavelizma i psihopatije. Otkriva,
isto tako, i našu zadivljujuću sposobnost da vidimo umom, a i tragediju
onih kod kojih je vid uma oštećen.
Postoji li način da decu podižemo
tako da budu srećna? Šta je osnova podsticajnog braka? Kako poslovni
rukovodioci i učitelji izvlače najbolje iz onih kojima rukovode ili koje
poučavaju? Kako grupe podeljene usled predrasuda i mržnje mogu da žive
zajedno u miru?
Odgovori na ova pitanja možda nisu onako neuhvatljivi
kao što se nekad mislilo. A Goleman nam s ogromnom uverljivošću prenosi
novost koja će nas najviše ohrabriti: mi, ljudska bića, imamo ugrađenu
sklonost prema empatiji, saradnji i altruizmu – pod uslovom da razvijamo
socijalnu inteligenciju tako da podstiče te sposobnosti u nama i
drugima.
