Srce me je otkucalo

Još od 1969. kada je objavljeno njeno prvo izdanje, počela je književna slava Milovana Vitezovića i citiranje majstorija njegovog duha u toj maloj književnoj formi.

     Mnogi njegovi aforizmi, bez obzira na promenjeni istorijski i društveni kontekst, sačuvali su svežinu i aktuelnost: „Streljanje je naš počasni plotun“; „Ko visoko leti – ispraćaju ga i sačekuju na aerodromima“; „Kadio je u komitetu“, „Idiote imamo, nedostaje nam Dostojevski.“Pojedinci su krivi. Dužna je otažbina.“. „Narod je dobio cilj – pojedinci sredstva.“ O ovoj Vitezovićevoj knjizi i njenim uticajima, koja je iznedrila i nove generacije srpskih aforističara, pisali su i govorili Meša Selimović, Gustav Krklec, Branko Ćopić, Nikola Milošević, Miroslav Egerić, Rajko Petrov Nogo i drugi.

Obešeni je obešen 
i kada ga skinu sa vešala! 
_ 
Pobegao sam u sebe, 
ali su me i tamo našli! 
_ 

Popeo mi se na glavu 
i seče granu na kojoj sedi! 
_ 

Molim pametnije da više ne popuštaju! 
Stanje je kritično! 
_ 

Idiote imamo! 
Nedostaje nam Dostojevski! 
_ 

Ko peva zlo ne misli. 
Ko misli nije mu do pesme! 
_ 

Istorija nam je bila učiteljica života. 
Onda su došli neki manijaci 
i silovali našu učiteljicu! 
_ 

Svi za jednoga. Evo me!