Tačka Omega

Roman efektno otvara, i zatvara, performans Dvadesetčetvoročasovni Psiho u kojem se brzinom od dve sličice u sekundi 24 sata prikazuje čuveni Hičkokov film. Ovaj rad Daglasa Gordona iz 1993. inspirisao je DeLila da se bavi idejom vremena i kretanja i zapita se šta mi vidimo i, naročito, šta propuštamo da vidimo kad stvari posmatramo na uobičajen način.

U samotnu kuću u srcu pustinje, „negde južno od nigdine“, povukao se sedamdesettrogodišnji bivši savetnik stratega rata u Iraku Ričard Elster, u potrazi za prostorom i vremenom. Tu mu se pridružuje mladi sineasta koji namerava da snimi film o njegovom iskustvu, film od jednog kadra u kome će Elster biti jedini lik – „samo čovek pored zida“. Vreme se potire u tom pustinjskom prostoru; prolaze dani, a onda im u posetu iz Njujorka stiže Elsterova kći Džesi, „stvorenje kao s drugog sveta“ i dinamika priče se menja.