U samotnu kuću u srcu pustinje, „negde južno od nigdine“, povukao se
sedamdesettrogodišnji bivši savetnik stratega rata u Iraku Ričard
Elster, u potrazi za prostorom i vremenom. Tu mu se pridružuje mladi
sineasta koji namerava da snimi film o njegovom iskustvu, film od jednog
kadra u kome će Elster biti jedini lik – „samo čovek pored zida“. Vreme
se potire u tom pustinjskom prostoru; prolaze dani, a onda im u posetu
iz Njujorka stiže Elsterova kći Džesi, „stvorenje kao s drugog sveta“ i
dinamika priče se menja.
