Kako god da se zvala, Rozaliji uopšte ne cvetaju ruže. U zemlju stigle i
demokratske promene, a kod nje i dalje stanje redovno - opšta havarija:
Sve su joj prijateljice manje-više udate, čak je i njen vanbračni
šesnaestogodišnji sin počeo da dovodi devojke u kuću noću, ona uporno
ništa. Ubi se predajući matematiku u jednoj beogradskoj gimnaziji, a
srpskoj prosveti nikako da krene. Na vreme je osnovala i sopstvenu NGO,
međutim čim se primakne blizu nekom ozbiljnijem donatoru i prigodnoj
lovi neko joj ukrade projekat ispred nosa.
Za nju je, smatra, jedini
mogući happy end da sretne Francuza humanitarca, uda se za njega i
zapali odavde. Čekajući ga da se pojavi, punom parom radi na projektu
koji treba materijalno da je obezbedi za narednu godinu-dve. Ne lezi
vraže, ispostavlja se da joj ponovo neko radi o glavi...
Da li će
Rozalija do kraja romana maznuti Francuza ili lovu, ili i Francuza i
lovu? Ili će po običaju ostati kratka i nastaviti da pliva nizvodno na
talasu tranzicije?
