Trežnjenje

Jezik Juraja Šebeste, bez obzira o čemu govori, predstavlja permanentnu parodiju današnjeg „newspeaka“. Apsurdne metafore, na kojima počiva smisao ove proze, podjednako se odnose na unutrašnje i na spoljašnje zidove njenih junaka.

Koristeći se oneobičavanjem tradicionalnih formi pripovedanja, kao i beketovskim apsurdom, istražujući ritam svakodnevice - bračne, vanbračne ili profesionalne - autor ovim pričama daje upečatljivu aromu aktuelne satire.