Radovan Nastić je poseban slučaj. On nikada neće biti bogat i slavan.
Neće iza sebe imati armiju licemera da ga tapšu po ramenu i hvale
njegova dela . Pred njim neće prostirati crvene tepihe i pozivati ga na
proslave. Neće se najesti keteringa po stranim ambasadama i modnim
revijama. On ne meša šampanjac sa bensedinima, već radi zgibove i pije
guste sokove. On je De Niro - taksista, diskretni heroj iz komšiluka.
Literarna nada Dorćola jer na najbolji način oslikava njegov ponos i
kompleks. On nikada neće osvojiti ni jednu nagradu, jer oni koji mu sude
ne zaslužuju da čitaju njegove knjige. Rale je sve što oni nisu:
nenametljiv, spontan, pomalo izgubljen ali pre svega mnogo iskren.
Postao mi je prijatelj i pre nego što smo se upoznali.
Feđa Dimović
Beogradski sindikat
