„Svako se pre ili kasnije nađe u lavirintu sopstvenih
izmišljotina.“
Letnja sijesta mističnog mesta Krštmrk u kome se pisac
spletom čudnih okolnosti zatiče tražeći inspiraciju i mir neophodan da
završi roman, biva narušena pronalaskom knjige Ukleta zemlja izvesnog
Roberta T. Kinkejda, prvog sekretara ambasade Velike Britanije u zemlji
Etrasciji. Opisujući svoje službovanje u zemlji, naseljenoj čudnim
spodobama, zlim duhovima, opozicionarima, zvezdočatcima, bahatostima i
samovoljom, na granici između stvarnosti i književne fikcije Kinkejd
ispisuje gorko-sarkastični bedeker ludila savremenog sveta i njegovih
utopijskih predstava o pravdi i istini. Sa usponom životne i
diplomatske tragedije Roberta T. Kinkejda Ukleta zemlja postaje sve
stvarnija i stvarnija, narastajući od uspele književne mistifikacije do
postojeće države sveta koji se već uveliko pretvorio u ludnicu, u kojoj
ljudi veruju da je sve normalno. Zbog toga je ovaj roman prečica do
tačke saznanja iz koje se najbolje vidi ono što je ostalo od vere u
život i postojanje.
