Odjednom
sam osetio nalet samopouzdanja i odlučnosti, kao da sam majstor koji
zna tačno koju vrstu eksera da upotrebi, i već joj pridržavam torbe, i
ona mi kaže hvala, i onda… to je bilo to. Izgledalo je kao početak. Ali
taksista je bio nestrpljiv, a mi smo, pretpostavljam bili suviše
britanski uštogljeni da bismo jedno drugom rekli nešto više… i tako se
to desilo, hvala, i još jedan osmeh. Zatvorila je vrata, a ja sam gledao
kako taksi odlazi dok je moja nada visila i kloparala po putu za njim. A
onda sam spustio pogled. Nešto mi je bilo u rukama. Mala plastična
kutija. Pročitao sam reči na njoj: foto-aparat za jednokratnu upotrebu,
35mm.
Džejson, bivši nastavnik, bivši momak, povremeno pisac i heroj
protiv svoje volje ima dilemu. Da li treba da pokuša da pronađe devojku
svog života? Šta ako je baš ta devojka ona prava? Da bi je pronašao mora
da se posluži jedinim tragom koji ima, mora razviti film i izraditi
njene fotografije.
