Originalnost ove knjige u tome
je što vas ona vodi prvo kroz kanale i vrtove kao kroz lavirinte, a onda
prerasta u turistički vodič sa mapom za lutanje umesto orijentisanje.
(„Umeti zalutati jeste deo umetnosti bekstva” – J. Aćin). Ova autorova
reka ponekad teče ka svom izvoru, ali ne i uzvodno. Isto kao i piščev
junak sa svojim životom.
I kao što se u Lisabonu okean uliva u reku
(jednako kao i obrnuto), tako i u piščevim Napomenama čitamo da
istovremeno junak knjige beži od nečega ali da i grad ume da beži i to
tako da junak knjige ne može „nikako da ga nacilja i dospe do mete”.
Knjiga prekrasnog lutalaštva, zagonetnosti i izuzetne spoznajne snage. Sa Okeanom u glavnoj ulozi.
Ovo
je zbirka kratkih i dužih priča, ali od kojih, poslednje, uključujući
se jedna u drugu, ne mareći za mere i granice, sugerišu roman. Celo delo
zapravo promeće se u ušće nekog okeana.
