Sem ovog, čini se, osnovnog postulata na
stranicama ove intrigantne knjige smenjuju se Eros (vrlo često u
iščašenim i devijantnim situacijama) i Tanatos, metafizičko i
(hiper)realno, smeh i plač, oniričko-basnoliko i java, groteskno i
tegobno, humor i ironija i mnogi drugi podtekstualni i metatekstualni
slojevi. Koncepcija ove knjige bazirana je na intuitivnom mišljenju,
koje je predmet isključivo duhovnog doživljaja, i koje putem saznanja
postavlja u stvarnost sva opažanja. Knjiga ne izlaže gotovo ništa što
nije moguće obuhvatiti doživljenim intuitivnim mišljenjem. Šajtinac je
ukazao na to kakav oblik misli podrazumeva doživljeno mišljenje. Stoga
je u samom mišljenju vispreno pronađen element kojim se čovek duhovnim
putem užljebljuje u stvarnost. Snaga ove proze je u moći kristalizacije
raznovrsnih problema; ona je vrlo prisno i prividno jednostavno sažimala
elemente vizije svega postojećeg. Time ovaj roman pokazuje svoja šira,
sadržajnija dijalektična značenja i obeležja.
