Ovaj sjajni, toplo ironični i zabavni roman predstavlja svojevrsno pripovedanje po slikama, dirigovano konstruisanje književog, narativnog sveta po smernicama koje dolaze iz jedne druge umetnosti, a taj tok pripovedanja po slikama istovremeno predstavlja priču u priči, tekst koji ne samo što je po sebi predmet pripovedanja, već je i njegovo nastajanje predmet pripovedanja romana, a završetak mu ostaje otvoren i izložen raznim mogućnostima, ostavljen na volju čitaočevoj imaginaciji, sklonostima i osećaju za ravnotežu pravde i nagrađivanje po zaslugama ili mimo njih unutar predstavljenog sveta – utoliko svet ovog romana za sebe uzima teritoriju koja se proteže od bajkovitog, lepog, nežnog i pravednog srećnog završetka, do ciničnog, crnohumornog, grotesknog i nasilnog koje dolazi u sukob s temeljnim osećanjem humanosti.
