Podršku u tome pružio mu je i proslavljeni italijanski književnik i intelektualac svetskog ugleda Umberto Eko, koji je napisao predgovor za „Zaveru“.
Uznemiren činjenicom da su „Protokoli sionskih mudraca“, koji su se shvatali kao doslovni planovi jevrejskih vođa o preuzimanju sveta, nastavili da se izdaju i šire među milionima ljudi širom sveta, Ajzner se nadao da će njegova grafička novela zaustaviti tu izmišljotinu. Smišljeni kao antisemitska propaganda, kojoj je bio cilj da skrene pažnju sa represivne politike cara Nikoloja II, Protokoli su prvi put objavljeni u Rusiji 1905. godine. No, taj falsifikat je postigao mnogo više nego što su bile početne ambicije njegovih tvoraca. S vremenom, ova laž je postala opšteprihvaćena i niko nije mogao da zaustavi dalje objavljivanje tog dela.
Predstavljajući celu povorku istorijskih ličnost koja uključuje, između ostalih, cara Nikolaja II, Adolfa Hitlera, Henrija Forda, Vil Ajzner izuzetno snažno, umetnički nadahnuto i uverljivo opisuje rađanje moderne antisemitske ideje kako je vidi kroz širenje samih Protokola.
Nažalost, Ajzner je umro pre nego što je mogao da vidi da li će njegova grafička novela imati učinak kom se nadao, a želeo je samo jedno: da ’’Zavera – tajna priča o protokolima sionskih mudraca“ bude “još jedan ekser u sanduku te strašne vampirske prevare”.
