Zvaću policiju

Irvin Jalom prenosi ispovest svog prijatelja i kolege, kardiohirurga Roberta B.. koji podstaknut nedavnim događajem na aerodromu u Venecueli gde je za dlaku izbegnuo da bude kidnapovan i da mu se izgubi svaki trag, počinje da oslobađa neke delove svoje duše i svoga srca koje je više od pedeset godina držao zatvorenim u sebi, trudeći se zapravo da ih potisne.

Ta ispovest i to sećanje odvodi ga u vreme njegovog detinjstva i rane mladosti kada je živeo kao Jevrejin s lažnim ispravama u nacističkoj Budimpešti izlažući se riskantnim poduhvatima sabotaže i diverzije fašističkih snaga. Pored toga što je situacija u kojoj se on našao u jednoj prilici reprezentativna u akcionom smislu i čini malu dramu intelektualne borbe za opstanak, ona je važna i u psihološkom smislu jer pokazuje različite načine dijaloga svesnog i nesvesnog dela ličnosti, mehanizama psihološke supstitucije, potom potiskivanja i ponovnog prepoznavanja potisnutog nakon mnogo godina. Ne manje važno, ova knjižica je i jedan minjon o prijateljstvu, bliskosti, poverenju, otvaranju, ali i još jedno svedočanstvo o holokaustu.