Zvezdani plašt

Pavić se pretvara u postmodernu Šeherezadu u tekstu koji poseduje ideju, maštu, divlji pripovedački non sequitur, muzikalnu arhitektoniku forme i jezika, očaravajuću inteligenciju, glas, zabavnost, samosvojnost i čitku slobodu u razgradivanju hronologije, čulnost, stabilnu tačku gledanja, aristotelovsku priču, dijalog, zaokružene likove i blistavu scenu.