Zvuci iz podmornice

Još uvek mi se dešava da u naručju osetim Dunjino telo, namirišem dašak njegovog parfema u vazduhu ili začujem u glavi njenu misao, i tada se nasmešim, već naviknut na neobjašnjivo prisustvo žene koju sam voleo. Ispravljam se - koju volim, iako više nije kraj mene.

iNTERVJU

U ekskluzivnom intervjuu za Lisu spisateljica Marija Jovanović čije se knjige, koje sama izdaje, godinama doštampavaju i prodaju bez reklame, priča o novom romanu "Zvuci iz podmornice", o razumu i intuiciji, o Beogradu i Španiji i otkriva zbog čega ne voli popularnost i zašto je niko nikada nije prepoznao na ulici.

Umesto da potvrdim da vremenska distanca ne postoji kad se ljudi dobro razumeju, reći ću da sam nakon rukovanja sa Marijom Jovanović (54) imao utisak da smo nastavili prethodni intervju za Lisu vođen i objavljen 2009. godine povodom tada nove knjige Dovoljan razlog.

Nakon četiri godine ponovo pričamo i pijemo kafu na Vračaru, bez fotografa jer Marija ne voli poziranje već spontane slike, o novom romanu "Zvuci iz podmornice" koji je nastao na drugačiji način u odnosu na njene prethodne knjige.

Pre intervjua rekli ste mi da ne pamtite da ste se tako dobro osećali i bili srećni kao posle objavljivanja ovog romana. Zbog čega?

- Uvek imam jasnu ideju posle perioda akumulacije razmišljanja, emocija, događaja, i tada mogu da pišem lako i da držim konce u rukama. Ali, ovog puta od te osnovne zamisli nije ostalo ni 20 posto jer je priča počela mene da vodi a ne ja nju. I to mi je bilo toliko novo iskustvo da sam skoro pet meseci imala neku vrstu blokade, sve dok nisam shvatila da treba da pustim priču. Tek tada sam u dahu završila roman i laknulo mi je.

Da li se zbog toga što je priča išla sama niste bavili našom svakodnevicom kao u prethodnim romanima?

- Ne, to nema veze sa tim. Ja pišem samo o onome što me na najsuštinskiji mogući način dodiruje i to je ta iskrenost koja se oseća u mojim romanima. Nikada nisam konstruisala priču i tako se prilagođavala temama koje bi možda bile interesantne i koje bi možda pogodile ukus publike. Možda zvuči oholo, ali ja ne mislim ni na koga dok pišem, to su neki moji lični obračuni sa samom sobom, pokušaji da nađem odgovore na pitanja koja mene muče... Potpuno sam se distancirala od političke scene, a koliko je moguće i od svakodnevice u Srbiji i to smatram svojim najvećim životnim uspehom. Ni u kom smislu ne zavisim od ove države osim što joj veoma uredno plaćam vrlo visoke namete.

Kako birate zanimanja kojima se bave vaši likovi? Zbog čega je jedan od glavnih junaka novog romana Đorđe baš profesor matematike?

- Ideja za ovaj roman bila je da se suprotstave dva pristupa svetu - krajnje racionalni čovek koji ne veruje ničemu drugom do ciframa, matematici i nauci, i žena koja se oslanja na intuiciju, koja praktikuje jogu i veruje u natčulne fenomene. To u životu ne mora da bude tako jer je čovek nekad potpuno različit od profesije, ali ipak smatram da je to povezano, odnosno da profesija izabere čoveka ili čovek nju. LINK.