Tokom putovanja do Šapca,
gde se održava ročište za rehabilitaciju njegovog dede, penzionisani
arhitekta Branko Đurić ne samo da će osvežiti trenutke jednog
povlašćenog života, već će mu oni udahnuti novi životni smisao. Ipak,
obznana dugo skrivane istine o stvarnim zločinima njegovog dede Branka,
nekadašnjeg pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, izazvaće sasvim
neočekivani obrt u njegovom intimnom životu.
Kroz umešno
predstavljenu sudbinu beogradskog srednjeg staleža, ispisuje se
jezgrovita istina o meandrima društvenog uspona i posledicama ljudske
beskrupuloznosti. Jaz između aristokratske intelektualnosti i
pragmatične umešanosti u političke igre nameće egzistencijalna pitanja
sa kojima će se Branko Đurić razračunati težeći da raskrinka sve one
laži i himere koje su obeležile njegov život.
