Antiuputstva za ličnu upotrebu

Ovo je, u pravom smislu reči, polifonična proza, tekst-kontrapunkt, natopljen i muzikalnošćću, verovatno blagodareći dubokoj privrženosti i predanosti Prokopieva muzici.

Deo ovih zapisa posvećen je upravo uzbudljivosti saznanja i suočavanja sa kulturnom Drugošću – sopstvenom, u odnosu na Zapad, i obratno, zapadnom u odnosu na svoju.Blizak duhovnim založbama danas konjukturnog duhovnog horizonta nomadizma, prijatelj većine nomadskih intelektualaca i pisaca, Prokopiev, u pravom smislu reči, crpi iz skitalačke energije Grada, ali i od difuzne, lavirintske energije Biblioteke.

Prokopiev je pre svega ubeđeni hedonista u potrazi za uživanjima i lepotama života i teksta.