Azazel

Pisac je poznati ruski japanolog i esejista (pravo mu je ime Grigorije Čhartišvili) i već je čuveno ime među piscima Rusije danas, ali se opredelio za detektivski žanr. Roman "Azazel" proglašen je 2002. godine u Francuskoj za najbolje inostrano delo štampano u ovoj zemlji, a mnogi televizijski i filmski producenti su otkupili pravo za ekranizaciju. Reč je o romanu - poslastici za čitaoce, a evo šta je pisac ispisao na početku knjige, kao posvetu:

"U spomen na devetnaesto stoleće,

kada je književnost bila velika,

vera u napredak beskrajna,

a zločini vršeni i otkrivani otmeno i sa stilom".

Azazel ili često prevođen i kao "Zimska kraljica" upoznaje nas sa likom Erasta Fandorina mladog moskovskog pisara u ruskoj policiji . Priča počinje 1876. godine kada dvadesetogodišnji Erast igrom slučaja i zahvaljujući svojoj radoznalosti biva upleten u misteriozno samoubistvo jednog moskovskog studenta. Dalje istraživanje tog slučaja dovodi ga u konfrontaciju sa misterioznom organizacijom koja svoje egzekucije izvršava uz poklič Azazel (pali anđeo - koji je čoveka naučio osećanju sopstvenog dostojanstva). Pokazajući izuzetnu spretnost u razotkrivanju paukove mreže koju je zločinačka organizacija raširila po celoj evropi Erast dobija zadatak da se potpuno posveti tom slučaju. Prikazujući lik Erasta Fandorina, pisac ga potpuno drugačije gradi od sličnih i već stereotipnih likova kriminalističkih romana. U stvari, naš detektiv većinu stvari rešava zahvaljujući svojoj izuzetnoj sreći koja mu pomaže da se izvuče i da uspešno reši i najneugodnije situacije. Pri tome kako se radnja razvija i on se transformiše i od jednog naivnog i pomalo stidljivog mladića postaje iskusni i hrabri detektiv.

Radnja "Azazela" se odvija u carskoj Rusiji i engleskoj monarhiji, i pisac nam predstavlja čitav niz interesantnih likova koji naseljavaju obe zemlje. To je isto jedna od bitnih karakteristika B. Akunjinovih romana. Sporedni likovi tako su vešto i prirodno dočarani da se stiče utisak kako je i sam pisac živeo u to vreme. Zaplet nijednog trenutka ne omogućava čitaocu da pretpostavi krajnje rešenje već ga stalno iznenađuje, zaokuplja i jednostavno ne dopušta da se knjiga ispušta iz ruku. Čak i na samom kraju kada se čini da je opasnost prošla i da našeg junaka čekaju trenuci zaslužene sreće, priča se vraća na početak i budućnost je neizvesna. Ovaj roman je 2002. proglašen za najbolju inostranu knjigu u Francuskoj, a 2003. ušao je u najuži izbor za prestižnu englesku nagradu "Zlatni bodež". Ruska nacionalna televizija je snimila televizijski film po ovom romanu, a prava za američko tržište je otkupio poznati holivudski reditelj Pol Verhoven.

Siniša Kolarić

Bond ali bolji

@kombib A Fandorin je ruski Dzems Bond iz vremena carske Rusije, samo lepsi i pametniji.

— Nerviosa (@vagax2) July 9, 2015

Uživanje u prevodu

@kombib A prevod je zaista vrhunski, uzivala sam!

— Nerviosa (@vagax2) July 9, 2015