Minuciozan pripovedač, Saša Ignjatović je očigledno književni zanat ispekao u novinama, uspevajući da se drži jednog od najvažnijih pravila: da se ne sme biti dosadan! Njegove teme su naizgled sitne gradske bizarnosti, nedeljni perači automobila, slučajni prolaznici koji cepaju plakate, bifei i kafane u kojima, po njemu, Beograd skriva svoj jedinstveni duh, ulice i trgovi, rasklimatani tramvaji i autobusi kroz čija se otvorena vrata vidi Ada i blistava reka koja će prekinuti putovanje u centar grada nekom osetljivijem putniku. Tu su i skice za portrete gradskih lepotica, pijanaca koji se toliko zanesu plovidbom Dunavom da svojom šikljom preoru baštu nekom čoveku u Višnjici, a takođe i gradski klinci, penzioneri i dokone badavadžije, ukratko čitav jedan svet koji živi samostalno na stranicama Sašine knjige.
Momo Kapor
