Blistavo i strašno

Ovom knjigom čuveni jugoslovenski glumac vratio se u javni život posle dugogodišnjeg odsustvovanja. Povukao se iz javnosti u znak protesta protiv antialbanske propagande i širenja mržnje prema Albancima. Posle 14 godina koje su obeležili rat i mržnja, odlučio je da se vrati publici.

Intervju - Peščanik

Emisija Peščanik, 16.05.2001.

Svetlana Lukić: Sada ćete čuti gospodina Bekima Fehmiua. On je napisao knjigu koja se zove Blistavo i strašno. Posetili smo gospodina Fehmiua, razgovarali smo o knjizi a naravno i o nekim drugim neizostavnim temama.

Branka Petrić (čita): Pet godina nisam bio na Kaljaji. Od mog pokušaja samoubistva.

Sedim pored 'ramazanskog' topa.

Vidim moju Bistricu, koja deli grad u dva dela, i račva se na jazove koji teku pored nje i obrću teško mlinsko kamenje. Jazovi prolaze pored zidova kuća, ispod radnji, čiji vlasnici u njima hlade lubenice i boce piva, presecaju kaldrmisane ulice sa mostićima, pa, protičući pored jablanova, vrba, topola, razilaze se u potoke i potočiće. Ovi pak jure ispod zelenih krošnji i crvenih ćeramida, sa čuvarkućama na njima, ulaze u svako cvetno dvorište, brzaju pored dudova, bresaka, šljiva, mušmula i, odlazeći iz dvorišta u dvorište, povezuju komšije jednog sa drugim, da bi se svi ponovo izlili u jazove, a ovi u svoju maticu.

Bistrica mi izgleda kao ogroman, položen, od tekućeg srebra razgranat dud... Srebrni dud.

Baka Hili mi je davno rekla: Nemoj slučajno da pljuneš u potok, jer će ti ostati kriva usta!

Bekim Fehmiu: Pretposlednji put sam bio u Prizrenu '97. godine i video sam da je između čaršije i šadrvana je bila crkva oker boje ali okružena lipama. I mi kao klinci smo uvek kada su bile slave i praznici išli tamo i sa vrata slušali pesme. Video sam da su sve to posekli, izgradili su spomenik caru Dušanu od tri, četiri metra, od žutog granita, umesto onih božanstvenih lipa popločali sa kamenim pločama, postavili neku zelenu klupu i ispod klupe spava neki jadni izbeglica iz Like a odmah iza metalne ograde je kafić gde se pije i peva.

To je bio grad za čoveka. Nažalost, više ne postoji. Da li znate da mi se juče ili prekjuče javila Olja? Popova ćerka iz mog bogaza. Nisam znao da se nalazi ovde, da se povukla sa armijom. Ali znao sam da će do toga doći, u mom poslednjem intervjuu sam rekao: Zbogom narodi i narodnosti bivše Jugoslavije. Dao sam ga 14. aprila 1987. godine. Citirao sam Šekspira: Ovo je vreme izašlo iz zgloba. O prokletstvo, sram što sam rođen da te popravljam sam.