Ako je suditi na
osnovu moja prva dva školska dana, odmor bi morao da se zove pomor.
Sirota sestra Mirtila nije znala gde se nalazi. Bila je okrugla,
poskakivala je kao gumena loptica, i sve joj je bilo lepo, dobro i
sjajno. Kako je mogla da poveruje da moje drugarice igraju kolo oko
mene, ostalo mi je tajna. Da smo zbilja igrale kolo, i ja bih bila deo
kruga, a ne bih stajala u njegovom središtu.
Ironična, originalna, neobična i neodoljiva priča o odrastanju.
Leda,
naša glavna junakinja, sve do šeste godine živi u jednom nestavrnom
svetu, u ogromnoj vili van grada, zajedno sa ćutljivim ocem koji ne
izlazi iz svog vajarskog ateljea, nervno labilnom majkom čiji je život
obeležen velikom tragedijom, ekscentričnom bakom, nekadašnjom operskom
primadonom, braćom blizancima sa kojima nije nimalo bliska, gospodinom
Paolom, baštovanom koji gaji čudovišne biljke, i guvernantom koja čvrsto
stoji na zemlji i dopunjuje platu tako što vilu i malu Ledu iznajmljuje
za snimanje reklama. Iz tog nestvarnog sveta, u kome ne postoji čak ni
televizor, Leda će prvi put izaći kada krene u školu. I tada pred
njenim razrogačenim očima počinje da se odvija „stvarni“ život, koji ona
posmatra sa detinjom nevinošću oštrom poput žileta.
