Kako polu-legenda kaže bili su obučeni kao monasi, jahali crne
konje i nosili metlu i pseću glavu na sedlima „kako bi očistili i
oglodali zemlju od izdajnika.” Sorokinovi opričnici iz dvadesetprvog
veka voze se u crnim mercedesima i koriste računare ali se ponašaju kao
feudalni gospodari. Radnja romana je smeštena u zemlju velikog brata, u
2028. godinu, gde se sve vrti oko nafte, gasa i nepokolebljive
lojalnosti tiraninu. To je satira o današnjoj Rusiji u kojoj većina
političara i birokrata ima delimičnu prošlost vezanu za tajne službe.
Po
običaju oštar u kritici sopstvenog društva, Sorokin ovako objašnjava
stav o vlasti: „Rusija ima patološku naklonost ka vladanju zato što
većina naših vladara veruje da vlast postoji samo ako je apsolutna.
Pogledajte samo primere Ivana Groznog i Staljina.”No, naravno da ova
zanimljiva i svevremenska priča ne bi imala efekta da nije ispisana
vrhunskim književnim stilom: Sorokin kao da je ovde hteo da testira
ruski jezik i da vidi koliko (jezik) može da izdrži. Dan opričnika je
smešna knjiga o strašnim stvarima.
