Ovi zapisi su najiskrenija svedočanstva nečega što su današnje generacije mogle saznati samo iz suvoparnih istorija i na školskim časovima, koji se, kao sve drugo u školi, češće doživljavaju kao teret i obaveza, nego kao zadovoljstvo.
Vidi se ovde i ponos i poraz, i strah i neustrašivost, i veličina poduhvata i niskost animalnog, snaga i nemoć, glad, izmučenost i bol, ali i mladost, radost, i snaga kad tome dođe vreme, kad valja preći tu tanku granicu između života i smrti, između ropstva i slobode. I vidi se duhovna veličina prostog naroda srpskog, njegov visoki moral, odanost svetinjama i idealu.
Podaci koji se odavde čitaju nisu istorija nego sam život, veći, širi i dublji od svake istorije, život u jednom vremenu, u jednim okolnostima svetskih razmera, na jednim, balkanskim prostorima, kad se stvaralo nešto što se posle, u drugom vremenu, u drugim okolnostima, tako drastično i bolno srušilo, a posledice toga rušenja još su vrele, bolne i krvave...
Iz pogovora Nedeljka Bogdanovića
