Pet odlično napisanih ogleda o subverzivnoj imaginaciji Ive Andrića
pokazuju kako je ovaj pisac u istorijskim romanima i hronikalnim pričama
ostao i svedok vremena u kome je napisao dela za koja je dobio Nobelovu
nagradu za književnost. Brajović na upečatljiv način pokazuje kako se u
Andrićevim knjigama, pogotovu u romanima Prokleta avlija i Omerpaša
Latas ili u jednoj od najboljih piščevih priča Priča o vezirovom slonu,
uspostavlja uzbudljiv odnos priče i moći.
Polazeći od istorije,
Andrić i te kako govori o svojoj savremenosti, pokazujući kako je moć
vrlo često fiktivna, a subjekt moći ispražnjen.
