Čovek jeste razum, uronjen u stihiju dodira, zbližavanja, opipavanja, prodiranja, želja, žudnji, uživanja i - plotski se čisti od plotske nečistoće. Čovek na fonu mašina koje misle, kiborga, androida i drugih oblika veštačkog uma je, pre svega - homo haptikos i homo eroticus. Još je neizvesno kako će - i da li će - biti ostvareni projekti veštačkog uma, ali već sada je očigledno da se, u kontrastu sa njima, čovek određuje kao prirodan um, pri čemu se akcenat prenosi na pojam „prirodan", odnosno na prirodno otelovljen. Upravo ti „konzervativni" i „nostalgični" aspekti telesnosti, koji su najspecifičniji za čovekovo biće u noosferi, i jesu u žiži rada Mihaila Epštejna.
Grigorij L. Tuljčinski
