Posle Gavrana na engleskom, nižu se i ukrštaju prevodi na srpski jezik.
Pohvala Edgaru Alanu Pou i njegovoj vrhunskoj pesmi, u isti čas i u
istim koricama, pohvala je i njenim prevodiocima: Nika Grujić Ognjan
(1878), Milorad (Popović) Šapčanin (1882), Svetislav Stefanović (1903),
Jovan Ćirilov (1952), Trifun Đukić (1965), Vladeta Košutić (1972), Kolja
Mićević (1972), Branimir Živojinović (1979), Kolja Mićević (2006).Pored
predgovora koji je potpisao Simon Simonovic, štampan je i esej E. A.
Poa “Filozofija kompozicije” (1845) koji je 1963. preveo Božidar
Markovic i predstavlja pesnicki manifest pisca u kome “tumaci šta je
pesnik hteo da kaže”, pišuci “Gavrana”. Knjiga je dobila i odgovarajucu
tehnicku opremu za bibliofilsko izdanje. Na koricama je slika akademika
Vladimira Velickovica “Gavran” iz 1998. godine, a uz tekst su
ilustracije francuskog slikara Gistava Dorea (1832-1883).
