Knjige – izdavač Dereta

Roman Paviljon božura vodi čitaoca na putovanje na kome se prepliću ljubav i sudbina, čežnja i patnja, tkajući nezaboravnu sliku Kine u sedamnaestom veku, u teškom periodu nakon najezde Mandžuraca i pada dinastije Ming.

Da uživanja sveta i bogatstvo ne služe dobru, ja sam naučio u detinjstvu. Znao sam to odavno, ali sam tek sada doživeo. Sada znam, i to ne samo po sećanju već svojim očima, svojim srcem, svojim stomakom.

Najlepše i najznačajnije priče starog veka, sa drevnim junacima: Prometejom, Europom, Dedalom i Ikarom, Argonautima, Orfejem i Euridikom, Heraklom, Tezejom, Edipom, Antigonom, priče o Trojanskom ratu i Odisejevim putovanjima. . .

Roman opisuje Mumtazovo traganje za „unutrašnjim poretkom - harmonijom“, koji bi mu doneo mir. U njemu se prepliću bolest, smrt, prirodno, natprirodno, civilizacija, problematika društva, različita stanja duha i shvatanja estetike. . .

U ovoj dinamičnoj, poučnoj i savremenoj analizi sedme umetnosti Dejvid Parkinson prikazuje razvoj pokretnih slika od najranijih predstava senki do digitalne kinematografije XXI veka.

Tri života su priča o ljudima obdarenim neverovatnom sposobnošću da budu povezani sa realnošću koja kao da svakog trenutka može da potone u bezdan, poput akrobate na žici.

Iščitavajući roman Prekomerna upotreba sile Vide Crnčević Basara, pisan tehnikom literarnog omnibusa, imamo utisak kao da prisustvujemo dramatično uzbudljivom rijalitiju kraja osamdesetih i kompletnih devedesetih godina prošlog veka, čiji smo bili i svedoci i žrtve.

“Dekameron” predstavlja himnu slobodnom i nagonskom životu, bez etičkih, religioznih i filozofskih ograda. Takav život se voli, uživa i proživljava u svoj svojoj raznolikosti, odnosno u dobru i u zlu, u vrlini i u poroku, u ozbiljnim i smešnim aspektima.

Šta oseća čovek, bivši predsednik države, koga su usred džoginga kidnapovali, stavili mu povez preko glave, ubacili ga u kombi i odvezli ga stotinak kilometara od grada u kojem živi, i pred kojim je još samo 15 minuta života. . .

Glavni lik romana Pravo na žudnju je Ruben Olivije, udovac i promašeni pisac, žrtva realnosti nove demokratije u Južnoj Africi, koju pokušava da uspostavi crnačka većina posle duge borbe protiv aparthejda i vlasti manjinske bele populacije.

Slikajuci neobicnu porodicu u vreme postkomunisticke Rusije, Marina Moskvina prica toplu i nežnu pricu o ljudskoj potrebi za zajedništvom i razumevanjem.

Priča koja se bavi muzikom reči od davnih vremena do danas, putujući kroz različite zemlje i običaje. Suptilno i nežno Agvaluza uvodi čitaoca u svet koji je teško dostupan ako mu se potpuno ne prepustite. Puna boja i impresija neobičnih reči, ovo je knjiga u kojoj se živopisno i očaravajuće prepliću ljubav, strast i sećanje na prošlost.

Bobu bob je zbirka eseja o hrani i začinima, ali mnogo više pronicljiva priča o vremenima, ljudima i naravima.

U svom već prepoznatljivom stilu, Gluhovski plete borhesovsku priču o krhkosti realnosti i ljudskog bitisanja, o prividnoj bespomoćnosti čoveka pred moćnim silama i o svetu u kome ništa, pa čak ni proročanstvo, nije onakvo kako izgleda. . .

Violina izaziva u čoveku nešto što nijedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo. To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo puno bola u Koncertu u C-duru.

Dramski komad Đavolov učenik osvetljava jedan deo američke istorije, odnosno rat za nezavisnost. Premijerno je izveden u gradu Albaniju povodom nacinalnog praznika 1897.

Pavić se pretvara u postmodernu Šeherezadu u tekstu koji poseduje ideju, maštu, divlji pripovedački non sequitur, muzikalnu arhitektoniku forme i jezika, očaravajuću inteligenciju, glas, zabavnost, samosvojnost i čitku slobodu u razgradivanju hronologije, čulnost, stabilnu tačku gledanja, aristotelovsku priču, dijalog, zaokružene likove i blistavu scenu.

Roman nobelovca Isaka Baševica Singera Rob podseća na fresku na kojoj se smenjuju seoski motivi, nekad sasvim naturalistički, nekad pomereni do fantastike i šagalovskih sanjarija. . .

Smisao života se može pronaći jedino u ljubavi. . . Najobimnij izbor ljubavnih priča velikog umetnika svetske književnosti.

Verovao je u „urođene ideje", suprotno od Loka, i to svoje shvatanje izneo u delu Novi ogledi o ljudskom razumu (1704-1765), čime će u narednim stolećima biti naznačen put transcendentalnog idealizma (Kant), odnosno Hegelova dijalektika.