Knjige – izdavač Paideia

Sanjar je knjiga za decu i odrasle, ponikla iz bogate engleske tradicije koja ne potcenjuje mlade čitaoce.

Letnje doba je treći tom Kucijeve autobiografske fikcije, započete Dečaštvom i nastavljene u Mladosti. Romansijer Džon Kuci je umro, i povest o njegovom životu preuzima mladi biograf Vinsent. Zainteresovan za rane uticaje, Vinsent intervjuiše osobe koje su ga poznavale u danima „kada se još tražio kao pisac“.

Vitanđelo Moskarda otkriva da mu se nos malo krivi na jednu stranu. Ta banalna konstatacija sitne fizičke mane polako ga dovodi do saznanja da ga drugi ljudi vide i prosuđuju na najrazličitije načine, da na njega gledaju iz „sto hiljada“ međusobno nepomirljivih perspektiva.

Želeo sam da prikažem šest lica koja traže pisca. Dramu nije moguće izvesti upravo zato što nedostaje pisac kog traže; umesto toga, izvešće se komedija ovog njihovog uzaludnog pokušaja, sa svim onim tragičnim u njoj, budući da je ovim licima osporeno pravo na život. Pisac

Pod slapovima mediteranske svetlosti i užarenog sunca, pripovetke u zbirci Crni šal obrađuju prevashodno patrijarhalni sicilijanski mentalitet i običaje, dok je tema preljube i prevare vezivna nit pripovedaka u zbirci Goli život, koja se raspliće u gradskoj vrevi Rima ili na brežuljcima pitome Toskane.

Razmišljanja o jevrejskom pitanju, knjigaobjavljena 1945, jedan je od najubojitijihSartrovih polemičkih tekstova.

U autobiografskoj povesti o svom detinjstvu, Sartr sa nemilosrdnom ironijomrazotkriva svoje mladalačke zablude,iluzije i fantazije, koje su se odrazile i nanjegovo knji ževno stvaralaštvo.

Mitski, magijski, očaravajući Borhesov svet podario je čoveku našeg doba nove simbole, ili u skrivnicama drevnih priča pronašao stare i uzdigao ih do opštepoznatih i opštih.

Govoreći o romanu „Žena koja je čekala“ Andrej Makin kaže da tema, odnosno žena koja čeka, jeste pre svega ruska ali može biti i univerzalna.

Prvo: Bog je žrtvovanje. Patimo u ovom životu i bićemo srećni u budućem. Drugo: ko se zabavlja taj je dete. Živimo u neprestanoj napetosti.

Roman Beguni predstavlja književnu monografiju pojave dinamičnosti, pokreta, putničkog nemira. Svet savremenih Beguna svet je permanentnih putnika koji imaju svoje proizvode, putničku kozmetiku, sopstveni jezik: prost, funkcionalizovani engleski, pa i svoju, putničku psihologiju.

Lagan, duhovit, prožet ljubavlju, peti roman Ane Gavalde predstavlja omaž srećnoj braći i sestrama, napornim snahama, klasicima pop i rok muzike, domaćim vinima Loarskog kraja i pekari Pidun.

Dečaštvo je autobiografska novela o ranim jadima budućeg pisca, belog dečaka na Rtu Dobre nade.

Mladost je nastavak autobiografske fikcije započete u noveli Dečaštvo. Godina je 1961: provincijalac iz Kejptauna odlazi u London naoružan diplomama angliste i matematičara.

5 romana Alberta Kamija.

Ovo remek-delo bavi se temom porodične manipulacije i psihopatološke seksualnosti. Po romanu Pijanistkinja snimljen je film u režiji Mihaela Hanekea, sa Izabel Iper u glavnoj ulozi.

Pedesetih godina 20. veka, četiri mlade osobe udružuju se u bandu. Uprkos njihovom različitom poreklu, ujedinjuje ih osećaj da moraju da izađu iz senke posleratne generacije.

Sesilija Mejreles, Murilo Mendes, Karlos Drumond de Andrade, Vinisijus de Morais, Žoao Kabral de Melo Neto, Ivo Ledo, Fereira Gular, Ivan Žunkeira, Adelija Prado, Paulo Leminski

Knjiga o izmišljenim bićima, kako autor u Predgovoru navodi, "nije napisana za jednokratno čitanje".