Knjige – izdavač Fabrika knjiga

Da li je moguće povratiti autonomnost umetnosti i osloboditi je stega kapitalističke mašine?Neprikosnoveno mesto umetnosti je uzdrmano, njena pozicija u eri digitalne globalizacije, rastu

“Ključno pitanje na koje pokušavam da odgovorim u ovoj studiji glasi: kako je došlo do toga da se teritorijalno određeni jezički varijeteti povezuju sa kategorijama niskog. .

U ovoj knjizi iz perspektive istoričara analizira se jedan segment društvene stvarnosti koji ima istoriografsku, ali i pravnu dimenziju. To se čini putem predstavljanja dva dokumenta, koja su veoma važna svedočanstva o epohama u kojima su nastala i o odnosu prema istorijskim činjenicama o kojima se u oba dokumenta raspravlja.

OBEĆANJA I GRANICE

Nenametljiva poezija Raše Kominca može biti neka vrsta prijatnog osveženja nakon naglašene pretencioznosti savremenih srpskih pesnika (“isuse, pomiluj ih grešne/i učini da postanu portiri, ekonomisti, fudbaleri/ili bilo šta drugo, korisnije”).

Kakve veze bilo ko od nas može imati sa osobom koja je izvršila samoubistvo ako tu osobu uopšte ne poznaje, sve i ako je ona živela u našem neposrednom susedstvu? Leni Rifenštal jednom je rekla da ne samo da ne možemo imati nikakve veze sa tim samoubicom, već da je i samo pitanje glupo i apsurdno.

“Trenutno se nalazimo usred jedne krize ogromnih razmera i globalnog značaja. Ne mislim na globalnu ekonomsku krizu nego na svetsku krizu obrazovanja".

Nešto uporniji tumač sigurno će moći da sastavi priču od elemenata koji su mu dati u pesmama Siniše Tucića. No, i za tu priču mora biti važan utisak koji će posle čitanja tih pesama svakako imati i manje uporan čitalac.

U tom prećutnom konsenzusu da je zadatak književnosti uzgoj patriotizma ne očekuju se pitanja o šteti koju trpe objektivnost, logika, istina, pravičnost, uopšte univerzalne ljudske vrijednosti.

"Tko moze biti toliko glup da misli kako je Jugoslavija mrtva samo zbog toga sto vise ne postoji?" Iz brosure "Jugoslavija zivi vjecno", str. 8.

Posle detektivske i piratske priče, koje su činile okosnicu prvog dela trilogije ("Gradovi crvene noci"), Barouz se u "Mestu mrtvih puteva" okreće istoriji Divljeg zapada i literarnim uzorima iz rane mladosti.

Dragana Mladenović rodjena je u Frankenbergu, 1977. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi i radi u Pančevu. Objavila zbirke pesama Nema u tome nimalo poezije (2004), Raspad sistema (2005), Tvornica (2006) i Asocijalni program (2007).

Studentkinja, majstor tatua, novinar, sveštenik, umetnik, agent, prorok, bankarska službenica mogu se razumeti i kao tipične figure u simboličnom igrokazu o sudbini kolektiva koji je izgubio moralno uporište i predao se rasulu.

Strahovi, ljubavi i razočaranja junaka Lamije Begagić jesu naši strahovi, ljubavi i razočaranja.

Kultura laži je knjiga o moralnoj odgovornosti intelektualca za ratove i društvenu krizu na prostoru nekadašnje Jugoslavije.

"Poza za prozu" je prva knjiga prica Dubravke Ugresic i pokazuje sve bitne odlike njenog proznog postupka: interesovanje za pitanja poetike, povezano sa naoko lakim i neobaveznim, izrazito duhovitim pripovedanjem o svakodnevici.

Glavna junakinja "Ministarstva boli" Tanja Lucić je mlada profesorka književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu u drugoj polovini 90-ih.

Zbirka ogleda Nikog nema doma nadovezuje se na esejističke knjige - Američki fikcionar, Kultura laži i Zabranjeno čitanje - u kojima Dubravka Ugrešić opisuje kako "grle se Istoka i Zapad" i razmatra posledice tog "zagrljaja". . .

Valja se zapitati šta je danas kritika kao transformativna društvena praksa, teorija koja se radja kroz političku intervenciju u svakodnevni život: šta je njen zadatak?

Znanje i iskustvo Dubravke Ugrešić razlog su što je žal za prošlim vremenima i rastočenim svetovima u ovim esejima potisnula vedra radoznalost i otvorenost prema onome što dolazi.