Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970., čija je literatura obeležena iskustvom iz sibirskih logora u kojima je proveo devet godina. Na robiju je odveden 1945.
pravo s fronta, na kojem se u Otadžbinskom ratu istakao kao vrhunski
oficir sovjetskih inženjerijskih jedinica. Proganjan je i kasnije, čak
mu je oduzeto i državljanstvo, pa je emigrirao 1947., vrativši se u otadžbinu posle dve decenije. U decembru 1998. odbio je najvišu državnu nagradu, Orden svetog apostola Andreja Prvozvanog, kojim ga je odlikovao predsednik Boris Jeljcin,
rekavši: „Ne mogu da primim nagradu od vrhovne vlasti, koja je dovela
Rusiju do sadašnjeg pogubnog stanja“. Pripovetkom „Jedan dan Ivana
Denisoviča“ u književnost je uveo temu Staljinovih logora, ostavši joj
veran u najvećem delu opusa.
