Knjiga o izmišljenim bićima

Time se aludira na recipijenta, koji može da se igra postojećim elementima, i stvori uvek novi smisao, što implicira na njegovo aktivno učešće u iščitavanju dela (kao i pisac, i čitalac biva u prilici da se igra, sklapa mozaik od već postojećih elemenata), jedan od postupaka na koji su pisci poslednje dve decenije XX veka i te kako računali.