Komunikacioni protokoli interneta

Drugim rečima, komunikacija porukama u okviru paketskih digitalnih telekomunikacionih mreža, kao i međumrežna komunikacija je veoma složen proces. Da bi se obezbedila komunikacija i obavile složene komunikacione funkcije, koristi se više vrsta protokola, koji obavljaju različite komunikacione funkcije. Protokolima se podržavaju tokovi korisničkih, signalizacionih i upravljačkih informacija.

Najprostije rečeno protokoli predstavljaju skup pravila po kojima se obavlja komunikacija porukama. Pod komunikacionim protokolom (engl. communications protocol) se podrazumeva skup dogovorom utrvđenih pravila po kojima se obavlja komunikacija porukama (podaci, tekst, grafika, govor, mirna slika, audio signali, video slika itd.) između određenih entiteta različitih sistema. U telekomunikacionim mrežama (digitalne telefonske, računarske, multiservisne, multimedijalne, mreže određenih službi, Internet, itd.) primenjuju se različite vrste protokola. Protokoli podležu strogoj standardizaciji. Okvir za standardizaciju protokola definisala je Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO, a njihovo donošenje na svetskom, regionalnom i nacionalnom nivou obavlja pored ISO i IEC, ITU, ETSI, ANSI i niz nacionalnih organizacija za standardizaciju kao i asocijacije proizvođača telekomunikacione opreme. Svaki komunikacioni proces podržan je sedmoslojnom strukturom skupa protokola od kojih svaki obavlja definisan broj komunikacionih funkcija.

Prilikom povezivanja računarskih mreža na Internet, poseban značaj ima komplet protokola TCP/IP. TCP (Trasport Control Protocol) i IP(Internet Protocol) obavljaju funkcije koje pripadaju četvrtom (sloj transporta) i trećem sloju (sloj mreže) OSI modela komunikacije. Ovi protokoli obezbeđuju komunikaciju i razmenu podataka između računarskih sistema koji se razlikuju po hardverskoj strukturi i operativnim sistemima koje koriste.