"Princip menjanja iz knjige u knjigu Pištalo je u Kraju veka pretvorio u
princip menjanja iz priče u priču. Svaka se priča razlikuje, a veže ih,
kao u pesničkoj zbirci, isto osećanje i način upotrebe jezika. I
prisustvo metafizike u infantilnoj maštovitosti. Tamna, demonska,
groteskna vizija iskazana karnevalskim, prazničkim književnim postupkom.
I kada jednu od svojih priča, postmodernu evokaciju biblijske legende o
Kainu i Avelju, završi rečeniom: "Spetljali su se konci marioneta" – mi
znamo da je pesnik, prerušen u proznog pisca, na lapidarian način, kroz
formu književne igre, izrekao najdublju istinu o našoj savremenosti, o
kraju veka. "
Mihajlo Pantić
"U pričama zbirke Kraj veka reč je i o ritmu u kome se kotrljaju
rečenice i pripovesti. Njih, u suštini, spaja postupak građenja slike.
Priča je za Pištala samo okvir za mogućnost, čiju lakoću, ili vilenost,
omeđuje, ipak, san. On računa na kanale bajkovitog u strukturi čitaoca i
zato inkarnira bajku kao mogućnost za čitanje. Paralelno sa sa
nedvosmislenim detaljima fabule, glavni događaji ovih priča zbivaju se i
dalje u rečenicama, čije su slike, počesto, odrazi poetičkih
detonacija. Slikovno se iskazuje kao preosmišljena duhovnost, kao jedno
od utočišta savremenog proznog izraza. Preosmišljava se opažajno putem
neuočenog, onog što potiče iz nestvarnog. Slikovnost svake rečenice, pa i
njenih delova, stvara kod čitaoca utisak da je svet ‘realnog’ samo
magistrala na kojoj se sustiču i razilaze nizovi svetova. "
Nenad Šaponja
