Veze, linkovi
Kompjuter biblioteka
Korpa
KRALJ - Monografija o srpskom glumcu Petru Kralju

Monografija Monografija

KRALJ - Monografija o srpskom glumcu Petru Kralju

Autor: Anita Panić
Broj strana: 293
ISBN broj: 978-86-519-1756-4
Izdavač: Službeni glasnik Službeni glasnik
Godina izdanja: 2013.

Pregleda (30 dana / ukupno): 17 / 1652

                 
Twitter   Facebook   Linkedin   Pinterest   Email
                 
         
   
Naruči ili rezerviši sa 40 % popusta
 
         
         
2700 rsd

10% dodatnog popusta za 2 ili više knjiga, osim knjiga koje su u pretplati i kompleta knjiga.

• Isporuka za 24 časa
• Plaćanje poštaru

 

Monografija obiluje stotinama fotografija iz privatnog života Petra Kralja, od kojih se mnoge objavljuju prvi put, kao i scenama iz Kraljevih najvećih glumačkih ostvarenja. Najupečatljiviji deo su svedočenja o ličnosti Petra Kralja njegovih prijatelja, kolega umetnika, saradnika, do običnih ljudi. Monografija je štampana na najkvalitetnijem papiru, obima 300 strana.

„Kad god pomislim na ovog jedinstvenog glumca i na onu ogromnu skupinu raznovrsnih ljudi čije je likove proživeo na našim scenama, uvek mi u sećanje dođe čuvena nedoumica onog kineskog filozofa koji je sanjao da je leptir, a kad se probudio, nije više znao da li je čovek koji je bio usnio da je leptir, ili je leptir koji upravo sanja da je čovek. Pitam se ozbiljno da li to Petar Kralj sanja da je naizmenično čudni melanholični princ, pa šegrt, pa vladika, pa setni garderober, pa glumac mefistovske ambicije, pa zabavljač, pa nežni stradalnik. Ili to svi oni istovremeno sanjaju da su Petar Kralj. Ko zna, u stvari, gde i kada prestaje Petar Kralj, a počinju oni. Eto, to je ta zagonetka.“
Vida Ognjenović

Kralj glume i dobrote


Kralj, Anita Panić

Monografija o Petru Kralju autorke Anite Panić osvetljava ličnost čuvenog glumca u životu i na sceni

Anita Panić, koja je na TV Beograd, kao urednik i scenarista, potpisala više od stotinu dokumentarnih emisija i filmova, autor je monografije „Kralj”, koju je objavio „Službeni glasnik”.
Ovo nije bajka, ističe Anita Panić, ali je priča o jednom Kralju, o vladaru pozorišne scene, čudesnih stihova i ljudske dobrote, i to od one posebne sorte, koja se retko sreće u ovom XXI veku.
Za sebe je voleo da kaže kako je oduvek bio poluboem, čovek koji voli da popije, ali i da se potvrđuje razgovarajući sa drugima. Voleo je da voli, da pokaže najbližima svoje emocije, da prijateljski dodirne rame onoga koji mu je drag. Ali je od svojih najbližih očekivao da mu ta nežnost bude uzvraćena. Uvek je donosio svojoj ženi po cvet, idući od posla do kuće, i svima slao razglednice sa poslovnih i privatnih putovanja. Imao je svoju „stazu slonova” koju je verno sledio svakoga dana i usput, svojom pojavom unosio radost u živote ljudi koje je sretao: komšijama, obućaru i mesaru iz kraja, seljacima sa pijace, kafedžijama...
Kada su u pitanju dame, obraćao im se obaveznim: „Blagi naklon”.
Bio je ponosan, dodaje Anita Panić, na sve što je uradio, a imao je poštovanje i za ono što ga je slučajno ili namerno mimoišlo. Nikada nije dozvolio da mu popularnost poremeti normalan porodični život, a ako bi ponešto dobijao preko reda, ponekad i nezasluženo, govorio je da je za to krivo njegovo ime i prezime.
Verovao je da je pozorište živa i žilava stvar, a da li je i kad je koji žanr u modi – nije naročito bitno. Kao svog ličnog i profesionalnog gesla uvek se držao onog što je „propovedao” njegov prijatelj i kolega Zoran Radmilović: na scenu se ne sme izaći slučajno i ništa što radiš ne sme biti slučajno. Za njega je bilo besmisleno praviti razliku između glavnih i sporednih uloga u pozorištu, a pogotovo na filmu. Tvrdio je da uloga ili ima neki sadržaj, ili njom nemate šta da kažete.
Jedan ugledni dramski pisac, koji mu se divio još od gimnazijskih dana, primetio je da se Petar, kada dobije kompliment posle premijere, zbuni, zacrveni, stid ga je da se o njemu priča i konstatovao je da nije bilo većeg, a skromnijeg glumca. Nekad ga je nervirao svojom dobrotom. Dolazilo mu je da mu kaže: „Što si ti bolji od nas, što se ne svađaš kao ostali i kao što je red”.
Ako je misija umetnika da „služi narodu”, primećuje Anita Panić, Petar Kralj je upravo pripadao toj vrsti, jer je u svom dugotrajnom glumačkom stažu igrao na najneverovatnijim mestima, u preduzećima, fabričkim halama, na sceni, bez scene.
Za Petra Kralja su tvrdili da se sa svojim pozivom srodio, da je glumio telom, dodirom, pokretom i kretnjom. Igrao je on mnogo u pozorištu, na filmu i televiziji, i to bez zamora, istrošenosti, ponavljanja. Nosilac je brojnih priznanja, kao i četiri nagrade za životno delo: Nagrada „Miloš Žutić”, Statueta „Joakim Vujić”, „Dobričin prsten” za životno delo, „Pavle Vuisić” za životno delo, „Zlatni ćuran” za životno delo, „Sterijino pozorje” za životno delo...
Kao i svaki veliki umetnik, ponekada se preispitivao, sumnjao da li je bio dovoljno dobar, bio je tužan kada ga kritika nije razumela, hteo da odustane od glume. Povremeno bi se zapitao: „Šta će biti sa nama glumcima? Možda ćemo se vratiti u neko cirkuzantsko vreme. Možda ćemo biti potrebni samo kao vašarski zabavljači. Ko zna... Prete nam. Ne volim pretnje. Volim da sam sebe obavežem”. Katkad mu se činilo da nema više snage, ali kad bi izašao na scenu, publika bi mu je iznova pružila. Bio je ubeđen da umetnost počinje tamo gde prestaje zanat. Kralj je čitav svoj glumački život, zaključuje Anita Panić, posvetio misiji da publiku ne treba samo zabavljati, već i svojim ulogama, stavovima i razmišljanjima uvek ispočetka podsećati da je život samo jedan i da do poslednje scene treba sami da ga režiramo.

Zoran Radisavljević

 

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Ostavite komentar Ostavite komentar

 

Preporučujemo

Poslednja stanica Beograd

Poslednja stanica Beograd

Beograd večiti grad : sentimentalno putovanje kroz istoriju

Beograd večiti grad : sentimentalno putovanje kroz istoriju

Veze, linkovi
Linkedin Twitter Facebook
 
     
 
© Sva prava pridržana, Kompjuter biblioteka, Beograd, Obalskih radnika 4a, Telefon: +381 11 252 0 272