Kroz pustinju i prašumu

.. Od svih knjiga koje sam pročitao, najviše mi se svideo roman Henrika Sjenkjeviča Kroz pustinju i prašumu. Svideo mi se i Tom Sojer, ali manje. Mada sam Sjenkjevičev roman čitao pre skoro trideset godina, i dan-danas se sećam kako se maloj Neli trese bradica i kako, u situaciji u kojoj bi svi premrli od straha, kaže, ja ne plačem, samo mi se oči znoje. A njoj su oči bile pune suza, ali nije htela da prizna da se plaši, jer nije htela da sekira Stašu. Malo čudan razlog, ali dobro. Neli ne mogu ništa zameriti...