Postoje delovi knjige koji se čitaju kao psihoterapeutska verzija Platonove Gozbe, u kojima dinamičnost omugućava junacima da otkriju svoje unutrašnje glasove koji bi im inače ostali potpuno nepoznati. Glavni junak, eminentni psihoterapeut Džulijus Hercfeld, kome je preostala još jedna godina života, nedeljnim seansama sa pacijentima od te svoje poslednje godine pravi poslednju volju i testament. Suštinsku vrednost tih terapija, pa samim tim i čitave knjige, predstavlja prisustvo Hercfeldovog pacijenta iz prošlosti kome tada nije uspeo da pomogne, Filipa Slejta, samopriznatog seksualnog zavisnika koji je pronašao utehu i terapiju za svoju zavisnost u filozofiji Artura Šopenhauera. Kada se svi pacijenti suoče sa skrivenim delovima svoje prošlosti, i doktor Džulijus, podstaknut Filipom, takode dolazi do suočenja...
