Čak štaviše,
takvi trenuci su izuzetno retki. Malo je mojih
romana, a napisao sam ih mnogo, koji mi pri čitanju izazivaju osmeh na
licu. To me još više čudi, obzirom da je Lično iskustvo izniklo
na korenima direktne patnje. A činjenica da sam ga napisao onako mlad,
pokrenula je u meni radikalni proces samopročišćenja, čija moć seže i
unatrag, sve do jednog dana na početku leta, kada je mladi Bird, sav
očajan, ležao potrbuške na krevetu, pišući Lično iskustvo...
Lično iskustvo je prvo delo koje sam
napisao podstaknut rođenjem svog sina sa deformacijom glave. Posle sam
ih napisao još nekoliko. Ali, baš kao i u Ličnom iskustvu, ta dela nisu obično ispisivanje događaja iz stvarnog života u stilu šišjosecu,
tradicionalnog žanra u japanskoj književnosti u kome pisac uglavnom
piše o sebi, već se temelje na onome što sam stvarno proživeo.
Ako se
prouče opisane razlike u odnosima između oca i retardiranog sina u
svakom pojedinom mom proznom delu, može da se u svakome od njih jasno
uoči moja strategija u metodološkom pristupu.
A to je direktno uticalo i
na izbor jezika i stila pisanja.
