Sve ono što
su bili njegovi intimni doživljaji odrastanja, njegova sećanja na rano
detinjstvo, na krajolik i atmosferu višegradske kasabe, na pojedine
živopisne ličnosti koje su utisnule trag u povesti grada, na legende i
predanja koje je kao dete zaneseno slušao, pisac je preoblikovao po meri
umetničkog teksta, univerzalizujući priču o zavičaju. Sagledane u nizu,
te proze kao da spontano formiraju jednu celovitu, živopisnu,
polivalentnu sliku varoši i odrastanja u njoj. Rano piščevo životno
iskustvo, znanja koja je kroz usmena kazivanja sticao ili ih usvajao
kroz lektiru, upamćene slike i nataložena osećanja – sve je to bila ona
riznica sirove građe iz koje je pisac zahvatao i u književnosti ostavio
fiksiranu umetničku predstavu o složenim vremenima u istoriji Bosne i o
prostoru na kojem su se vekovima suprotstavljali, sudarali i
koegzistirali različiti kulturni modeli.
