Međutim, deo tih saznanja, koja se iz naučnih laboratorija probiju do
spoljnog sveta, ponovo pokreće nova pitanja – i to ne samo zato što su
složena naučna istraživanja retko objašnjiva u celosti i razumljiva.
Budući da se javne rasprave uglavnom služe nepotpunim činjenicama, one
se onda pretvaraju u tobože naučno dokazana stanovišta.
Šta je to što
čoveka izdvaja, kada se uzme u obzir da se njegov mozak gotovo ne
razlikuje od mozga čovekolikog majmuna?
Moramo li da odbacimo ideju
slobodne volje zato što, na kraju krajeva, naš mozak određuje sve?
Da li
će oboljenja mozga, kao Alchajmerova bolest, u doglednoj budućnosti
postati izlečiva?
Propuštaju li deca presudne prilike ukoliko u
određenom životnom dobu ne nauče predviđeno i očekivano?
Norbert
Herškovic stavlja niz opšteprihvaćenih shvatanja u potpuniji kontekst i
pojašnjava šta je od toga ispravno – a šta nije. Na taj način postaje
jasnije šta mi danas, zapravo, znamo o ljudskom mozgu i koje zaključke
na osnovu tog znanja možemo da izvedemo. Znati šta je tačno, to znači:
obavestiti se i biti u stanju govoriti na osnovu činjenica o temama koje
se tiču svih nas.
