U
ambaru sam prikazivala Rubi svoju komičnu verziju irskog plesa.
Iznenada, usred mog skoka, ušao je najzgodniji momak kog sam u životu
videla. Nasmešio mi se i rekao: „Ehm... zdravo, ja sam Aleks, Rubin
brat.“Rubi je zacoktala i rekla: „Ona se zove Talula i ide u školu za
lujke.“
Ja sam se zasmejala. „Hahaha. Hidli-didli-didli-didl...“ I ponovo sam zaigrala.
Aleks je imao sve što momak iz snova treba da ima. Otpozadi, spreda, sa strane. Glavu.
Rekao je: „Strava ti je ime.“
Ništa nije rekao protiv mojih kolena.
Priznajem,
nije uspeo ni da mi vidi kolena, ali mogao je da stekne predstavu.
Danas sam imala više susreta s momcima nego za svih svojih četrnaest i
po godina.
Obožavam Jorkšir. Stvarno.
