Roman

Recept za život bi trebalo da bude jednostavan: ljubav i sreća, porodica, prijatelji i malo hrane – ali život je retko kada takav.

Radnja novog romana Mije Kota, napisanog u formi triptiha, prepoznatljivim i neponovljivim rukopisom velikog majstora portugalskog jezika i literature, smeštena je u jednoj zemlji u Africi opustošenoj ratom, bedom, bolestima. . .

Kada se započne čitanje i prate instrukcije koje traže da se pročitano uporedi sa drugim fragmentima, znatiželjnik ulazi u lavirint sa mnoštvom raskršća i puteva koji se (račvaju i) ulivaju u nove ili, pod drugacijim uglom, u stare. . .

Oslanjajući se na književno nasleđe koliko i na životnu stvarnost, u ovom romanu Obradović osnovnu dramsku postavku čuvenog romana Dostojevskog pronalazi u našoj savremenosti i razvija duhovitu, ironičnu kriminalističku priču o antiheroinama postsocijalističke tranzicije.

Ova knjiga je samo za retke. Namenjena je daskama (pozorišnim). Mogu da je čitaju i oni koji imaju dasku u glavi, a i koji nemaju dasku u glavi ali imaju bar nadu da će je imati.

Narator, neimenovani beogradski pisac, prateći nekoliko ratnih i poratnih događanja u BiH, istražujući dubine padova svojih junaka, ulazi, istovremeno, kako u sudbinske putanje ljudi u neljudskim vremenima, tako i u senovita značenje samog jezika. Putuje, zapaža i priča.

Roman bez mnogo poteškoća može da se čita i kao slovenačka replika na planetarni književni hit, proslavljeni Trejnspoting škotskog pisca Irvina Velša.

Kada policija dođe na uviđaj u stan jednog ubijenog sedamdesetogodišnjaka, jedini tragovi koje nalazi jesu misteriozna poruka ubice i fotografija groba u kome je sahranjena četvorogodišnja devojčica.

Georgij Vladimov je prvi progovorio o nekim "nezgodnim" pitanjima istorije, o nekim epizodama rata o kojima su "zvanični" istoričari radije ćutali, uključujući i temu izdaje.

Život Kesi Robišo postao je jednoličan kao i smeđa košulja koju nosi dok konobariše u jednom malom kafiću u Nju Orleansu. Nakon što joj je pre šest godina umro muž, život joj se sveo na odlaske i dolaske sa posla i ona čezne za čarima izazova.

“Da bude jasno: zovem se Matej Hoz. Imam trideset osam godina, a to su godine kada čovek može da bude svinja i po. ”

Sofija Volk, gradonačelnica Beograda, na sednici Skupštine grada suprotstavlja se projektu Studije o izvodljivosti izgradnje beogradskog metroa i zahteva preciznu finansijsku konstrukciju, čime izaziva reakciju suprotne strane na čijem se čelu nalazi ministar za infrastrukturu i energetiku Mirko Stojić.

Rukopis romana bio je završen 1972. godine, a ugledao je svetlost dana tek krajem 1978. godine u ediciji Nezavisna izdanja Slobodana Mašića. Već 13. februara 1979. godine Okružni sud u Beogradu doneo je odluku da se Čudićev roman zabrani, a da autor i izdavač pomognu državi da se oslobodi ove opasne pošasti tako što će zajednički snositi troškove uništenja tiraža.

Okvir postavljen uvodnim, epistolarnim odeljkom čitaoca upoznaje s tim da američka firma, na samom kraju pretposlednje decenije prošloga veka, odlučuje da započne proizvodnju plišanih igračaka u tadašnjoj Jugoslaviji. To je krupnooki majmunčić, lemur nazvan Aja. . .

Jadnici pripovedaju priču o Žanu Valžanu, koji je proveo devetnaest jezivih godina u zatvoru jer je ukrao veknu hleba.

Dve hiljade trideset i četvrta. Prošla je još jedna godina u kojoj poslednji pripadnici ljudske rase pokušavaju da prežive u svetu uništenom nuklearnim ratom. Veći gradovi zbrisani su sa lica zemlje, o malima se ništa i ne zna.

Tri srebrne statue grčkih boginja san su svakog kolekcionara: izuzetno su dragocene pojedinačno, a neprocenjivo vredne kao trio. Postoji i legenda po kojoj će vlasnik, kada ih sakupi sve tri, dobiti moć da kontroliše sopstvenu sudbinu.

U jednom bečkom kafeu, islamski ekstremista poznat kao Muhamed ponudiće saradnju ozloglašenom narko-dileru iz Kolumbije. Deleći sredstva i veze, ova dvojica ljudi mogla bi višestruko da uvećaju svoj kapital, ali i da budu neuporedivo opasniji. . .

Napustivši svoj dom na Srednjem istoku, naš bezimeni pripovedač nastanio se u studenom zapadnom gradu, živeći kao izgnanik - okružen nepoverenjem, budući nepoželjan i tuđin.

Dva pripovedačka ambijenta utkana su u roman Jelena, majka koje nema. Prvi je ratni, smešten s desne strane Drine, a drugi poratni – nastavlja se s leve strane reke.