Roman

Lazari, stručnjak za rimsku istoriju, odlučio je da odustane od univerzitetske karijere i otvori enoteku – kako bi iz korena promenio svoj život. Kada je konačno izgledalo da je prošlost zauvek ostala iza njega, u Lazarijev život, poput uragana, uleće nepoznati čovek – Pukovnik.

Robert Tili, pesnik po vokaciji, filozof po obrazovanju, roker i bluzer u duši, ispisao je bespoštednu autobiografiju, podignutu na univerzalni nivo, sa jasnim znakovima vremena, prostora, imenskog registra i toponima. Sve u surovo ispovednom tonu porodičnog haosa, kolapsa i raspadanja.

Koliko god Zimski dnevnik bio intimna istorija piščevog života (ne puka autobiografija!), on je i njegova intimna geografija: o tome govori njegovih dvadesetak domova, zajedno sa poštanskim adresama. Sledeći njih, kao na nekom dugom toboganu, ova se knjiga čita bez daha i bez prekida, sve brže kako se bližimo njenom kraju.

Kroz priču o odrastanju i prijateljstvu dvojice dečaka, Dilana Ebdusa i Mingusa Ruda, Letem je dao fascinantan pogled na sedamdesete, na Njujork, na herojsko vreme stripa, fanka, grafita, panka, ali i kreka.

Lakše je nestati nego svedočiti o svom nestanku, lakše je ne biti nego – biti, lakše zaspati nego ostati budan. Lakše je sanjati ovu nestvarnost nego je živeti. Lakše je ubiti nego biti oruđe ubica, a najlakše biti – ubijeni“, svedoči o suštini svog novog života povratnik u Babaniju, Simeon Malobabić.

Glavni junak prvog romana Bekima Sejranovića čitav svoj život provodi u lutanju, poput nekakvog savremenog Odiseja. Nakon detinjstva u Bosni, prelazi u Rijeku gde provodi buntovničke srednjoškolske godine, da bi ga ratni vihor odneo u Norvešku.

Priča o Ljubavi. Priča u kojoj ćemo se neminovno uživeti i prepoznati, jer je to priča baš o nama.

Ako se književno delo može porediti sa muzikom, onda je roman Alahove kćeri blizak polifonom pevanju, u kome se višeglasjem postiže potpuna harmonija.

Uzbudljiv roman o odrastanju i susretu sa svetom od kraja osamdesetih, preko užasa devedesetih, do naših dana, od Sombora, preko Novog Sada, do Beograda i Amsterdama, i natrag.

Kao i u prethodnim romanima (Tata i Ej), i u ovome romanu reč je o porodici, s tim što ovoga puta ne o rasturenoj, nema potrebe za grčevitim pokušajima „da se svi krajevi sastave“, već je porodica tek u nastajanju. . .

Podunavski Srbi ne lutaju samo zbog toga što žive teško ili zato što beže pred nekom neprijateljskom najezdom. U ovom romanu seobe imaju i značenje koje proističe iz ironijske rekonstrukcije istorije.

Glavna junakinja ovog romana je Petra rođena u jednom malom posavskom selu. . . Udala se sa nepunih petnaest godina i izgledalo je da joj je sudbina time zapečaćena, ali. . . Pobunila se protiv sudbine, padala i ustajala.

„Istog trenutka kad uronite u ove stranice, zalazite u divan i stravičan san. Nalazite se u rukama majstora, književnog šamana. " Bred Kesler, pisac romana Birds in Fall

Ovo je istinita priča. Morali smo ovo da vam kažemo jer kada na početku shvatite da je u pitanju priča o dva brata od kojih je stariji (22) narator koji, nakon što im u roku od nekoliko meseci umru i otac i majka (oboje od raka, različitih vrsta), postaje staratelj mlađem (8), lako možete da pomislite da je u pitanju patetična izmišljotina sa ciljem da vam izmuze teško zarađen novac.

Po ovom kultnom Murakamijevom romanu snimljen je istoimeni kontroverzni film koji je režirao najznačajniji živi japanski režiser Takaši Mike.

Pre nego što je napisao ovaj autobiografski roman, Zahar Prilepin je bio anonimni provincijalac. Ovim romanom, njegov književni talenat skrenuo je na sebe pažnju, ne samo ruske nego i svetske književne kritike. Sledećim svojim delima i dobijenim književnim nagradama u Rusiji i inostranstvu potvrdio je reputaciju najboljeg savremenog ruskog pisca.

Intrigantno skockana misterija smeštana u surov svet modelinga i realiti televizije. Kada mladu učesnicu takmičenja Ko želi da bude supermodel? pronađu mrtvu, beogradski privatni detektiv Andrej Avakumović Kum i njegova lepa pomoćnica Alina bivaju angažovani da istraže okolnosti pod kojima se odigralo ubistvo.

Pored toga što nudi preciznu sliku posleratne Slovačke u svim njenim klasnim nijansama, Anton Balaž u ovom romanu piše i odu ženskom telu.

Borba za tehnološku prevlast, surova vlast koja ugnjetava i ucenjuje svoje podanike i diplomatska dvoličnost, pozadina su na kojoj se odigrava jedna porodična priča koja će se stotinak godina kasnije završiti pod sečivom giljotine.

Da li će Dezire uspeti da se navikne na kuću s goblenima, dvadeset četiri krave i ulogu domaćice? Kako će se Beni snaći u belom stanu u kome stotine knjiga skuplja prašinu i guši ga? Hoće li se naći na pola puta ili će neko odustati od svog načina života?