Roman

Roman Deca ponoći odavno je postao klasično književno delo. Prodat je u preko pedeset hiljada primeraka u Indiji i u preko dve stotine i pedeset hiljada primeraka u SAD, a preveden je i na više od dvadeset svetskih jezika.

Roman – potraga za samom sobom. A možda i putopis o sebi. Oba viđenja ove knjige su tačna, štaviše – nadopunjuju se.

Svakom sledećom knjigom Boris Miljković dopisuje u prethodnu novosti o svom književnom umeću. U ovom romanu sa didaskalijama poigrao se različitim formama.

Po romanu Razgovori u četiri oka snimljen je 1996. godine istoimeni televizijski film koji je režirala Liv Ulman, a scenario je potpisao Ingmar Bergman.

Posredstvom jedne kutije pune fotografija, Silvio je upoznaje sa svojom zadivljujućom pričom, uz Zaharija Vesta, ekstravagantnog Severnoamerikanca čiji je dolazak u Ribanovu promenio sudbinu onih koji su se zatekli u njegovoj neposrednoj blizini.

Roman posvećen slikarki Nadeždi Petrović, napisan je kao apoteoza umetnosti, ideji ostvarenja svog bića i uzvišene službe rodu kojem se pripada.

Fransi Brejdi, živopisni, oštroumni klinac koji odrasta u teskobnom irskom gradiću glavni je lik i narator ovog sjajnog romana. No, ne dajte da vas zavara njegov veseo ton. . .

Dvadeset godina posle smrti Milan Milišić nam se obraća izvanrednim, do sada nepoznatim književnim delom – romanom Oficirova kći. Tako žanrovski zaokružuje svoj višestruki talenat: posle temeljnog, priznatog pesnika i sjajnog esejiste, u Milišiću smo dobili i elegičnog romanopisca.

Smelo, bespoštedno, maštovito i promišljeno, D. M. Tomas u Belom hotelu prepliće istoriju slučaja Frojdove pacijentkinje, njene fantazmagorične vizije i košmarnu stvarnost, poeziju, istorijske događaje, fantastično i dokumentarno.

U prvom romanu Žorža Pereka, Stvari čitalac prati "veliku pustolovinu" posredstvom anonimnog pripovedača koji se nalazi izvan priče, u kojoj junaci tragaju za srećom, poput Stendalovih, ali su u tome traganju uslovljeni drugim vrednostima, onima koje proklamuje potrošačko društvo.

Napisan u kratkim poglavljima, kao filmskim sekvencama, sačinjen od kratkih, gotovo naivnih rečenica relativizujući sve velike teme čovečanstva, ovaj roman zavodi surovim humorom.

Svega par dana pre otvaranja izložbe u popularnom njujorškom Prirodnjackom muzeju, nekoliko posetilaca biva brutalno ubijeno u mračnim hodnicima i zavučenim budžacima Muzeja. Autopsije ukazuju na to da ubica nikako ne može biti ljudsko biće. . .

Oblikovan kao društveni roman sa snažnim kritičkim potencijalom, Evakuator na upečatljiv način prikazuje tranzicione drame i napetosti savremenog ruskog društva. U ovom romanu stvarnost se ukršta sa fantazmagorijom, a kritička projekcija društva s distopijom.

Roman opisuje Mumtazovo traganje za „unutrašnjim poretkom - harmonijom“, koji bi mu doneo mir. U njemu se prepliću bolest, smrt, prirodno, natprirodno, civilizacija, problematika društva, različita stanja duha i shvatanja estetike. . .

U romanu Dijakova smrt Dragi Mihajlovski čitaoca uvodi u vreme ranog prodora Osmanlija na Balkan, apokaliptično doba između maričke i kosovske bitke. Okosnicu romana čini tursko osvajanje Bitolja krajem XIV veka.

Rakus na uverljiv način raskriva slojeve ideološkog društva, pokazujući njegove mehanizme, njegova pisana i nepisana pravila, a pre svega njegov jezik. Umesto neponovljivosti i mnoštvenosti, svakodnevica postaje konačni izraz sivila totalitarne egzistencije.

Tri života su priča o ljudima obdarenim neverovatnom sposobnošću da budu povezani sa realnošću koja kao da svakog trenutka može da potone u bezdan, poput akrobate na žici.

Pustinjak Andrej, skrajnut je rođenjem od mnoštva, duhovni usvojenik dvojice samoizopštenika od sveta,njihov je učenik i svedok često jeretičkih razgovora i rasprava. O čemu: O kraljevima, carevima i njihovim nezahvalnim sinovima, otimanju, patrijarsima, prirodi vlasti i verovanja, zakonima i bezakonju, nemilosrdnosti i samilosti. . .

Iščitavajući roman Prekomerna upotreba sile Vide Crnčević Basara, pisan tehnikom literarnog omnibusa, imamo utisak kao da prisustvujemo dramatično uzbudljivom rijalitiju kraja osamdesetih i kompletnih devedesetih godina prošlog veka, čiji smo bili i svedoci i žrtve.

Čim je objavljen u Japanu, ovaj debitantski roman Hitomi Kanehara prodat je u preko milion primeraka. To je šokantna pripovest o zadovoljstvu i bolu, svetlosti i mraku, ljubavi i mržnji, knjiga o novoj, otuđenoj, duševno i fizički drugačijoj generaciji, koja polako ali sigurno dolazi.