Roman

Roman prati sudbinu tri žene koje su navršile pedesetu i pokušavaju da sagledaju sopstveni život i ono što su uspele ili propustile da postignu.

Matijević je ovim romanom postavio temelje jedne autentične poetike koju ćemo, uprkos njenoj imanentnoj protejskoj prirodi, uvek prepoznati, a kojom će on braniti autonomiju književnosti, kao polja izražavanja mišljenja i provociranja razmišljanja o svetu.

Ketrin je toliko dugo bila sama da je odmah uočila dobru priliku. Prelep, harizmatičan i spontan, Li je suviše dobar da bi bio stvaran. Ali on ima i svoju mračnu stranu.

Slomljenog srca, četrnaestogodišnja Katarina Mediči stiže u Marselj da se uda za princa Anrija Orleanskog, drugog sina kralja Francuske. Sa obećanim mirazom dostojnim kralja, Katarina ostavlja pravu ljubav u Italiji, primorana da trguje svojom budućnošću zarad uloga u francuskoj kruni.

Septembar 2009, Ramazan, veče izbora u Avganistanu. Mladi Amerikanac Malon, pilot, upoznaje Fatimu Hamzu, neobičnu devojku koja mu se predstavila kao ćerka šefa pakistanske službe bezbednosti u penziji.

Skaj sreće Holdera, momka čija reputacija zavodnika može da se meri s njenom. Od prvog susreta on ju je očarao i uplašio u isto vreme. Postoji nešto u vezi s njim što oživljava teške uspomene iz prošlosti koju je ona uporno pokušavala da potisne.

Čim je Poaro video Žaklin de Belfor u hotelu u Kairu, a zatim začuo glas Sajmona Dojla, odmah se setio da ih je već video zajedno – one noći u restoranu kada su zaljubljeno plesali i planirali kako će jednoga dana otići da vide piramide.

Prvi roman Rjua Murakamija „Plavo, gotovo prozirno“ dobio je uglednu književnu nagradu Akutagawa i smesta postao bestseler. Oštro i svesno odstupajući od introspektivnosti posleratne japanske književnosti, ovaj roman je podelio i kritiku i publiku, a vrlo brzo i privukao pažnju svetske javnosti kao alternativni prikaz savremenog Japana.

Dragi moj Petroviću ima elemente epistolarnog romana, ali teško ga je nazvati žanrovski "pravim" romanom – uostalom, to je teško reći za bilo koju Danojlićevu prozu; možda su još ponajbliže tome knjige poput To ili Kao divlja zver.

Ovaj fascinantni roman Stivena Šboskog izazvao je mnogo rasprava i kontroverzi, kritika ga je hvalila, dok je u nekim školskim bibliotekama bio čak i zabranjivan, da bi na kraju prerastao u pravi kulturni fenomen. Dosada je prodat u više od milion primeraka samo u SAD, a nedavno je snimljen film sa Loganom Lermanom i Emom Votson u glavnim ulogama, koji je osvojio nagrade na mnogim festivalima.

Ovu je knjigu mogao napisati i sam Saturn, ipak je on i bojevi metak i ćorak, ali je naboj ljudski.

Roman Moj Mihael svrstao je izraelskog autora Amosa Oza u značajne svetske romanopisce. Ova ljubavna priča, smeštena u Jerusalim pre Suecke krize, govori o braku Hane Gonen sa Mihaelom, o njenom postepenom udaljavanju od muža i povlačenju u lični svet mašte i potisnutih želja.

U ratu protiv svojih najvećih strahova, jedan čovek će morati da napiše knjigu plača i hrabrosti. U borbi za njegovu dušu, Sveti Nikola će morati da je pročita.

Ova priča o moći, strasti i poštenju vodi nas u svet koji je istovremeno i egzotičan i poznat; u doba kada su pisma od kuće putovala godinama, a ljudi su se, kao i uvek, voleli, čeznuli su i tugovali, varali, borili se i ubijali.

Tajron Mihen odrasta u brojnoj porodici u siromašnom irskom selu, pored nasilnog oca, veterana Irskog rata za nezavisnost, u paklu fizičkog zlostavljanja i jada nemaštine i gladi, ali u vatrenom zanosu istorijskih sukoba sa Britancima.

Pre samo nekoliko meseci, Tom Bojd je imao sve u životu: bio je slavni pisac bestselera, živeo u mondenskom kvartu Los Anđelesa i uživao u srećnoj vezi sa svetski poznatom pijanistkinjom. Međutim. . .

Dirljiva priča o Pavlu Andrejeviću, mladom vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo specifičan duh doba nego i mnoge velikane književnosti ili filma, kao i začetnike stripa i fotografije tog vremena.

Zarobljena u teskobnoj vezi sa čovekom koji ne prihvata njenu strastvenu prirodu, violinistkinja Samer Zahova olakšanje nalazi u muzici. Popodneva provodi svirajući u podzemnoj železnici, zanesena delima Vivaldija i Mendelsona.

Priča je svevremenska i imala bi istu snagu i da je smeštena drugde, jer su njene okosnice stalna borba između dobra i zla, nadmetanje ljudskih mana i vrlina, uloga elemenata od kojih se svet sastoji, ideja da se sve u životu dešava s razlogom koji će nam nekada možda u budućnosti biti jasan.

Zajednički roman Vilijama Barouza i Džeka Keruaka napisan 1945 godine, deset godina pre nego što su obojica autora postali poznati kao vodeće figure beat generacije i sve do 2008 godine nije objavljen.